Лоши услови безбедности на путевима нарушавају економски и социјални напредак у земљама Европе и централне Азије

Нови извештај Светске банке помоћи ће да се договори постигнути на Првој светској конференцији о безбедности на путевима спроведу у дело

ВАШИНГТОН, 25. новембар 2009. – Небезбедни услови на путевима у земљама Европе и централне Азије имају ужасно велике негативне последице по њихов економски и социјални напредак, каже се у извештају Светске банке објављеном јуче. Лечење озлеђених у саобраћајним несрећама услед небезбедних путева постаје све теже подношљив терет за системе здравствене и социјалне заштите у овим земљама. Повреде у саобраћајним несрећама представљају значајан узрок смрти и инвалидитета, нарочито погађају младе и становништво у радној доби, те државе региона Европе и централне Азије треба да делају одмах како би спречавали повреде и спасили животе, савет је стручњака Светске банке.

Извештај под називом Cупротстављање “смрти на точковима”: како постићи да путеви у Европи и централној Азији буду безбедни, објављен након Прве светске министарске конференције о безбедности на путевима, даје преглед обима, карактеристика и узрока проблема безбедности на путевима у земљама Европе и централне Азије. Извештај ће потпомоћи напоре да се спроведу у дело договори постигнути током конференције која је одржана 19. и 20. новембра 2009. у Москви под главним мотом “Време je за акцију”. У извештају се каже да је проблем безбедности путева много већи у земљама Заједнице Независних Држава (део земаља бившег Совјетског Савеза), источне и централне Европе, Балтика и Балкана него што је случај у западној Европи, упркос томе што је број возила мањи и што је мањи број пређених километара по возилу. У извештају се наводе убедљиви докази економских и социјалних последица ове тихе епидемије и препоручује сe низ мера и стратегија за хватање у коштац и превенцију “смрти на точковима”. 

“Повреде у саобраћајним несрећама већ се налазе међу десет највећих узрока смрти и инвалидитета у региону Европе и централне Азије, са трендом даљег погоршања,” – каже Aбдо Јaзбек, менаџер сектора здравља за регион Европе и централне Азије у Светској банци. “Последице саобраћајних несрећа по људе су огромне. Породице падају у сиромаштво због смрти храниоца породице или због растућих  трошкова медицинске неге и рехабилитације за жртве саобраћајних удеса. Али овај растући проблем добија и своју националну димензију, будући да доприноси демографској кризи и додатно економски оптерећује државу која губи милијарде долара годишње услед повреда и смртних случајева у саобраћајним несрећама”.

У региону Европе и централне Азије највећи процењени трошак на годишњем нивоу имају владе земаља са највећим привредама, које уједно имају и велику популацију: Русија (34 милијарде долара годишње), Tурска (14 милијарди), Пољска (10 милијарди) и Украјина (5 милијарди). Комбинација слабих капацитета у управљању безбедношћу на путевима, пропалих путева, небезбедних возила, лошег понашања возача, затим недоследне примене закона о безбедности у саобраћају, уз вишеструки пораст броја возила, представља главне факторе који утичу на брз пораст броја повреда и смртних исхода у саобраћајним несрећама.

“Безбедност на путевима редовно представља једну од кључних компоненти у саобраћајним пројектима Светске банке, али може се учинити и више,” – рекао је Хенри Keрали, менаџер сектора саобраћаја за регион Европе и централне Азије у Светској банци. “Светска банка  спремна је да подржи националне програме за унапређење безбедности у саобраћају – укључујући израду прегледа стања по питању безбедности саобраћаја, јачање капацитета надлежних државних институција за безбедност саобраћаја, побољшање безбедносних карактеристика саобраћајне инфраструктуре, јачање примене закона, спровођење јавних кампања за безбеднију вожњу, те јачање услуга хитне медицинске помоћи”.

Према налазима извештаја, за ефикасну националну стратегију безбедности у саобраћају неопходан је систематски мултисекторски приступ и политички јака и технички компетентна агенција/тело које ће да координира рад разних владиних сектора на које су обично распоређене одговорности по питању безбедности саобраћаја: саобраћај, унутрашњи послови, полиција, здравство, образовање, и други. Циљ треба да буде спречавање појаве повреда, смањење озбиљности повреда када до саобраћајног удеса дође, спречавање трајног инвалидитета као последице саобраћајне несреће.

У извештају се закључује да растућа урбанизација, убрзано повећање броја возила, те недоследни напори да се регулишу законом и потом да се спроведу законске мере из области безбедности саобраћаја, као резултат имају пораст повреда и смртних исхода у саобраћајним несрећама, те да је дошло време да се подрже напори да се повећа безбедност на путевима у региону Европе и централне Азије. Светска банка је заједно са још седам развојних банака 11. новембра 2009. издала заједничко саопштење, уочи Светске министарске конференције о безбедности у саобраћају, у коме је представљен у основним цртама широк пакет мера које ће свака од институција да спроведе како би се смањио алармантан пораст броја повреда, смртних исхода и инвалидитета у саобраћају у земљама са ниским и средњим приходима.

Према последњим доступним подацима за 2008. годину, на путевима Србије десило се укупно 16.651 саобраћајна несрећа, са готово 900 смртних исхода и преко 22.000 повређених. Светска банка ће кроз компоненту у оквиру Пројекта Коридор 10 подржати примену новог Закона о безбедности саобраћаја који ступа на снагу у децембру ове године - конкретно, кроз формирање мултисекторског координационог тела, развој националне стратегије безбедности у саобраћају, стварање базе података о саобраћајним несрећама и набавку опреме.