Светска банка подржава Србију са 200 милиона долара у постизању ефикаснијег јавног сектора и побољшању пословне климе

Контакти:
У Београду: Весна Костић, +381 11 3023 747
vkostic@worldbank.org 
У Вашингтону: Мајкл Џонс (Michael Jones), (202) 473-2588
Mjones2@worldbank.org

ВАШИНГТОН, 17. новембар 2009. – Одбор извршних директора Светске банке одобрио је Србији два кредита за развој од по 100 милиона долара како би се помогло постизање ефикаснијег јавног сектора и како би се надаље побољшала пословна клима у земљи. Ова два кредита су конкретни примери из Стратегије партнерства Србије и Светске банке, чије спровођење је такође разматрао Одбор извршних директора. Ревидирана Стратегија партнерства предвиђа повећање трогодишњег износа средстава са којима Светска банка подржава Србију са 600 на 900 милиона долара у циљу помоћи да се одговори на економску кризу.

Извештај о спровођењу Стратегије партнерства разматра примену оригиналне стратегије, о којој је Одбор извршних директора расправљао 13. децембра 2007. године. С обзиром на домаће и међународне околности проистекле из кризе, влада Србије затражила је од Светске банке да преиначи ранију намену средстава како би јој помогла у финансирању Коридора 10 и како би наставила да помаже буџет кроз серију развојних кредита у укупном износу од 450 милиона долара. Ове операције усредсредиће се на реформе које су кључне за одржив и праведан развој Србије.

“Оригинални програм био је тако дизајниран да нам је омогућио да флексибилно реагујемо на догађаје и потребе земље у одређеном тренутку. То је омогућило да наша подршка буде благовремена, важна и да буде резултат потреба земље, нарочито имајући у виду решеност Србије да реагује на текућу финансијску кризу док у исто време појачава напоре ка европским интеграцијама и својој дугорочној конкурентности унутар европског тржишта. Влада треба да искористи ову прилику да у будућности рационализује јавни сектор и побољша пословну климу,“ каже Сајмон Греј, шеф Канцеларије Светске банке у Србији.

С обзиром да је Србија у кризу ушла са релативно великим јавним сектором, промена приоритета у јавним расходима и смањење текућих трошкова имаће значајну улогу у годинама које долазе нарочито зато што влада планира повећање улагања у инфраструктуру. Српско министарство финансија затражило је од Светске банке да помогне Србији у изналажењу начина стварања ефикаснијег јавног сектора, који ће пружати бољи квалитет услуга. Реагујући на тај захтев Банка је урадила анализу јавних расхода под насловом „Како са мање урадити више“. Она се бави важним деловима јавних расхода, као што су пензије, здравство, образовање, социјална давања, инфраструктура, пољопривреда и индустрија. Препоруке из ове студије уграђене су документа развојног кредита за јавне расходе (ПЕ ДПЛ).

ПЕ ДПЛ тежи да подржи реформе које ће помоћи да се побољша продуктивност јавних расхода, структурираних око три кључне области: (1) реформа управљања јавним расходима како би се побољшало коришћење фискалних прихода; (2) алокација јавних расхода како би се побољшало коришћење у најважнијим секторима; и (3) социјална давања, нарочито зарад ублажавања деловања кризе и побољшања обухватности сиромашних становника у будућности.

“Уз отпуштања у јавном сектору и раст сиромаштва због кризе, развој приватног сектора постаје још битнији како би се поново покренула економска активност и како би се стварала нова радна места. Србија је већ постигла значајан напредак у побољшању пословне климе у земљи. Програм приватизације и мере за повећање фискалне дисциплине спроведене последњих година (често уз подршку Светске банке) повећали су продуктивност и отварање радних места. Владина решеност да продуби ове реформе помоћи ће Србији да поврати тешко постигнути тренутак одрживог и праведног економског раста,” објашњава Џејн Армитиџ, регионална директорка за југоисточну Европу.
     
Развојни кредит за подршку приватном сектору (ПФ ДПЛ2), друга операција Светске банке, настао је на основу налаза бројних студија, као што су Оцена инвестиционе климе и Осврт на приватни сектор, које су радили стручњаци Светске банке. Овај кредит имао је једну од централних улога у стварању једног шалтера за регистрацију предузећа. И док је први овакав кредит помогао смањење броја дана за регистрацију са 51 на 23, додатне реформе су тај број снизиле на 13. Комплетна електронска база података о фирмама и предузетницима сада постоји. Осим регистрације предузећа, српска Агенција за регистрацију предузећа водиће податке о пословима лизинга, залога, банкротству и ликвидацији. Низ потеза ће, измешу осталог, побољшати конкурентност, повећати ефикасност спровођења судских одлука, поједноставити процес добијања грађевинских дозвола и управљање предузећима.
 
Банкарски систем Србије суочио се са извесним проблемима на почетку финансијске кризе, али је успео да се поврати током 2009. И мада се сам систем показао отпорним, неке области треба побољшати, као што је капацитет припреме за кризу, прописи који се баве управљањем ризиком, осигурање депозита и тржиште капитала. ПФ ДПЛ2 ће помоћи властима да се унапреде ове функције, доприносећи томе да српски финансијски систем буде још јачи.