ВАШИНГТОН, 11 Јун, 2008 – Светска банка објавила је јуче нови извештај под насловом “Интеграција западног Балкана и ЕУ: питања везана за трговину и привредни раст”, у коме позива владе у региону да продубе интеграцију са ЕУ и међусобно, да даље развијају људске ресурсе, смање трошкове телекомуникација и да се баве питањима везаним за мањак енергије у региону. Западни Балкан је кључни део Источне Европе. Састоји се од веће групе разноликих земаља које су на различитим степенима прикључења Европској унији (ЕУ). Бивша Југословенска Република Македонија и Хрватска су земље кандидати за улазак у ЕУ, с тим што Хрватска већ преговара о придружењу. Албанија, Србија и Црна Гора су потписале уговор о Стабилизацији и асоцијацији, што је важан корак ка прикључењу. Босна и Херцеговина је парафирала уговор са Европском Комисијом. Очекује се покретање процеса стабилизације и асоцијације и за Косово након што се његов статус у потпуности реши. Последња деценија, а нарочито задњих пет година, биле су релативно добре за земље региона. Међутим, потребно је да сада унапреде и одрже добре резултате раста, да убрзају смањење сиромаштва и да се приближе стандардима ЕУ иако међународно окружење за то није најповољније. Извештај анализира уклањање препрека како би се убрзао раст, који би знатно више него до сада водио приватни сектор. Господин Санџеј Катуриа, водећи економиста Светске банке и главни аутор извештаја, каже: “Израду извештаја руководила је потреба бољег разумевања утицаја дубље интеграције региона и ЕУ, као и оне међу земљама региона, на привредни раст. Желели смо и да дођемо до препорука о приоритетима за сваку земљу како би се омогућио раст који би покретао извоз. Обезбеђујући јаке аргументе за дубљу интеграцију међу самим земљама региона, извештај треба да утиче и на већу регионалну стабилност.” Имајући у виду да су земље западног Балкана релативно мале, извештај наглашава кључни значај раста извоза, као и важност директних страних инвестиција за извоз. У њему се предлажу приоритетне мере зарад постизања тог циља. Прво указује на потребу дубље сарадње међу земљама западног Балкана како би њихова тржишта постала конкурентнија, како би се побољшао квалитет и смањили трошкови сектора услуга. То би не само помогло превазилажењу хендикепа малих држава и већем привлачењу страних инвестиција, већ би помогло дубље повезивање са ЕУ. Затим се заговара развој људских ресурса, као окоснице стратегије повећања продуктивности и превазилажења ниске вредности извоза. Способније становништво ће и привући више страних инвестиција. Извештај указује и на потребу смањења трошкова телекомуникација, што би повећало конкурентност, надокнадило мањкавости малих тржишта и допринело регионалној интеграцији. Коначно, указује се на неопходност мера које би спречиле евентуални мањак енергије, који би негативно утицао на домаће и стране инвестиције. Извештај је објављен у важном историјском моменту за развој региона. Очекује се да ће он допринети бољем разумевању економске динамике западног Балкана и да ће помоћи стварању аналитичке базе за реформе које ће убрзати коначну интеграцију ових земаља са Европском унијом. - |